Maslacak (lat. Taraxacum)
Maslacak nije obican korov. To je veoma lekovita biljka. Lekoviti su mu list, koren, stablo. Ima blagotvorno dejstvo za jetru i kosti. Za neke je samo obican korov, a za bolesne ljude lek. Listovi se skupljaju pre cvetanja, a maslacak cveta od marta do maja, koren se vadi u prolece i u jesen, a stabljika u periodu cvetanja. Pri vađenju korenja treba voditi racuna da se koren ne isece da ne bi ostao bez sokova. Izvađeno korenje treba da se suši dva-tri dana na suncu.
Inace, maslacak raste praktično svuda, na livadama, travnjacima, napustenim njivama, oko puteva i naselja...
Lekovit je zbog obilja pelina, cinka, flavonoida, B vitamina, sterola, tanina, kalijuma. Listovi su puni vitamina C i gvožđa. U terapiji se koristi u raznim oblicima kao caj, sok, sirup, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata.
Iako je donedavno korišćen prvenstveno kao diuretik, dokazano je da maslačak ima i druga lekovita svojstva. Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak pročišćava krv, snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti.
Od mladog lišća maslačka pravi se salata koja pročišćava krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove kod oboljenja jetre i žuči, dok čaj od mladog lišća pomaže kod urinarnih infekcija.
Koren maslačka pročišćava i jača telo, pospešuje znojenje, čisti sluzokožu disajnih organa i vraća snagu. Osim toga, koristi se za lečenje kožnih bolesti, alergija, čireva i malokrvnosti, snižavanje nivoa holesterola u krvi i regulaciju menstrualnog ciklusa.
Od cvetova maslačka pravi se sirup koji leči prehlade, bronhitis, upale desni…
