cvece i ukras i lek

 Maslacak (lat. Taraxacum)

Maslacak nije obican korov. To je veoma lekovita biljka. Lekoviti su mu list, koren, stablo. Ima blagotvorno dejstvo za jetru i kosti. Za neke je samo obican korov, a za bolesne ljude lek.  Listovi se skupljaju pre cvetanja, a maslacak cveta od marta do maja, koren se vadi u prolece i u jesen, a stabljika u periodu cvetanja. Pri vađenju korenja treba voditi racuna da se koren ne isece da ne bi ostao bez sokova. Izvađeno korenje treba da se suši dva-tri dana na suncu.

Inace, maslacak raste praktično svuda, na livadama, travnjacima, napustenim njivama, oko puteva i naselja...

Lekovit je zbog obilja pelina, cinka, flavonoida, B vitamina, sterola, tanina, kalijuma.  Listovi su puni vitamina C i gvožđa. U terapiji se koristi u raznim oblicima kao caj, sok, sirup, a od listova može da se napravi veoma ukusna i lekovita salata.

Iako je donedavno korišćen prvenstveno kao diuretik, dokazano je da maslačak ima i druga lekovita svojstva. Osim što pospešuje rad bubrega, jetre i želuca, maslačak pročišćava krv, snižava nivo holesterola, leči čireve, ekceme i kožne bolesti.

Od mladog lišća maslačka pravi se salata koja pročišćava krv, podstiče mokrenje i ublažava bolove kod oboljenja jetre i žuči, dok čaj od mladog lišća pomaže kod urinarnih infekcija.

Koren maslačka pročišćava i jača telo, pospešuje znojenje, čisti sluzokožu disajnih organa i vraća snagu. Osim toga, koristi se za lečenje kožnih bolesti, alergija, čireva i malokrvnosti, snižavanje nivoa holesterola u krvi i regulaciju menstrualnog ciklusa.

Od cvetova maslačka pravi se sirup koji leči prehlade, bronhitis, upale desni…

   Majcina dusica (lat.Thymus serpyllum)

 Majčina dušica je trajna 20-30 cm visoka, grmasta biljka. Listovi su nejednake veličine i oblika, od linearnih do okruglastih, jajastih, suličastih, po rubu celi, grubi, gotovo kožasti. Roze do lila cvetovi stvaraju na vrhovima stabljike okrugle cvetove, jakog i prijatnog mirisa. Raste na sunčanim suvim padinama, kamenjarima, pašnjacima, livadama, u parkovima, vrtovima, na poljima, uz puteve. Lekoviti sastojci nalaze se  u listu i cvetu majčine dušice. Antiseptik je za unutrašnje organe, organe za disanje i urogenitalne organe. 

   Nana-Menta-Pepermint

 Nana je jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka koja se od davnina koristi u narodnoj medicini. Danas je ona lek protiv mnogih bolova, tegoba, upala i infekcija, koristi se za pravljenje čajeva, pripremanje eteričnih ulja, lekova i kozmetičkih preparata.Bere se dok je mlada, a suši se na toplom i tamnom mestu. Osušena nana treba da se izmrvi i čuva u kesicama od jute.

Za njenu lekovitost najodgovorniji su aktivni sastojci mentol, flavonoidi, pelini i tanini, koji podstiču produkciju žuči, ubrzavaju varenje i pojačavaju apetit. Bere se dok je mlada, a suši se na toplom i tamnom mestu. Osušena nana treba da se izmrvi i čuva u kesicama od jute. Bere se dok je mlada, a suši se na toplom i tamnom mestu. Osušena nana treba da se izmrvi i čuva u kesicama od jute.

Za njenu lekovitost najodgovorniji su aktivni sastojci mentol, flavonoidi, pelini i tanini, koji podstiču produkciju žuči, ubrzavaju varenje i pojačavaju apetit.Čaj od nane pomaže kod oboljenja žučne kese. Na čaj zaboravite ako patite od čira na želucu jer nadražuje sluzokožu i uzrokuje povećanje kiselosti želudačnog soka. Iako se čaj od nane često koristi za lečenje prehlada i opuštanje mišića, mentol iz nane može da bude previše jak za nadraženu sluzokožu. U svakom slučaju, šolja čaja od nane pomaže u varenju masne hrane, pojačava apetit, ublažava menstrualne bolove i mučninu. Kao sredstvo za spoljnu upotrebu, ulje mente ili njena tinktura mogu se primenjivati za lečenje glavobolje i napetosti.

Ulje i tinkturu od nane ne smete da stavljate na lice, vrat i potiljak odojčadi i male dece. Koncentracija mentola može da bude toliko jaka, pa da izazove probleme sa disanjem. 

 Inhalacioni tretman

Tri kašičice sušene nane (ili par kapi ulja od mente) naspite u činiju, pa prelijte vrelom vodom. Udišite deset minuta pod peškirom.             

                                             Zalfija ili Kadulja

Kadulja je lekovita biljka. Koristi se  u mnogim svetskim kuhinjama kao zacin. Eterično ulje kadulje se koristi u medicini i kozmetici. Spada u visoko medonosne biljke.

Sam naziv žalfije (lat. Salvia officinalis) na latinskom Salvia potiče od reči salvare, što znači spasiti, izlečiti, jer su je još stari Rimljani veoma koristili u lečenju raznih bolesti, a officinalis znači lekovit. Na engleskom reč za žalfiju sage, označava mudrost, a koristili su je za stimulisanje koncentracije, za povećanje pamćenja, a smatra se da dorinosi i dugovečnosti.

Do otkrića antibiotika, čaj od žalfije je korišćen kod upala grla, ždrela, promuklosti, upala unutrašnjih organa, za vaginalna ispiranja, kod tuberkuloznog znojenja, gljivičnih infekcija. U medicinskom smislu žalfija je antibiotik širokog spektra. Primenjuje se i za regulaciju znojenja, kod toplotnih talasa u klimaksu, kod poremećaja menstruacije, za jačanje nerava, za pročišćavanje jetre, kod reumatizma.

Caj od žalfije povoljno deluje kod sledećih bolesti i tegoba:

Obloge se koriste u sledećim slučajevima:

zaustavljanje krvarenja
kao dezodorans protiv neprijatnih mirisa
kožne bolesti
protiv herpesa
proširene vene
facijalna saboreja

Zova ili bazga

 Zova ili bazga cveta od maja do jula. Lišće, kora i koren sakupljaju se u proleće, cvet u junu dok se još sasvim ne rascveta, a bobice se beru pred kraj leta kada potpuno sazru.

Spoljašnji, sivi sloj biljke se baca, a koristi se samo unutrašnji, zeleni deo. Nakon branja cvetovi se nižu na konopac ili stavljaju na papir i čuvaju na toplom mestu da bi se što pre osušili i sačuvali žutobelu boju. Ako cvet promeni boju, potamni i postane smeđ, treba ga baciti.Čaj od zove sjajan je protiv groznice,podstiče lučenje mokraće, leči neuralgiju i išijas, a ukoliko mu se dodaju kamilica, lipa i kora vrbe, ublažava simptome gripa, upale gornjih disajnih puteva i reume.Popularan je i zovin sirup kao odlično letnje osveženje.

Za iskasljavanje:

 Napraviti mešavinu od po 30 g cveta zove, po 20 g cveta belog sleza i komorača. Tri kašike ove mešavine poparite sa 4 dl ključale vode, poklopite i ostavite da stoji dva sata. Procedite i na svaka dva sata pijte po jednu kašiku.

                                 Neven (lat.Calendula)

Neven je jednogodišnja zeljasta biljka sa razgranatom stabljikom, koja može da naraste do 60 cm visine. Listovi su duguljstog oblika i nasuprotni. Cvetovi su žute do narandžastožute boje sa duguljastim, gusto raspoređenim laticama koje su na vrhovima nazubljene.
Neven postoji u više vrsta i svaka od njih je podjednako lekovita.
Cveta u periodu maj-septembar.
Raste divlje na livadama, a veoma često se uzgaja po baštama.

Lekoviti delovi nevena: cvetovi, stabljika i listovi. Biljku treba brati u toku dana dok sija sunce jer tad je lekovitost nevena najveća. Sakuplja se od juna do kasne jeseni.

Neven se koristi u obliku čaja, tinkture i masti.

Čaj od nevena pročišćava krv i tako pomaže kod virusnog zapaljenja jetre (hepatitisa), lekovito deluje u slučaju urinarnih infekcija, bolesti želuca i creva (grčevi i čir na želucu, zapaljenja želuca i dvanaestopalačnog creva, upale debelog creva).
Čaj od nevena takođe služi za ispiranje kancerogenih tumora i rana koje teško zarastaju.

Tinktura od nevena se koristi za obloge kod rana, oteklina, krvnih podliva,

Mast od nevena se koristi za lečenje rana, prosirenih vena, promrzlina, opekotina, hemoroida.

Tinkturu praviti na sledeci nacin:  Dve sake cvetova nevena  potopiti u 1L domace rakije,ostaviti na suncu 14 dana.

Mast se pravi tako sto u 500 g zagrejane svinjske masti staviti dve pune šake biljke i to: stabljika, list i cvet - sitno iseckane nožem, prethodno dobro oprane i oceđene. Promešati, skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno da odstoji jedan dan. Sledećeg dana ponovo zagrejati i procediti kroz čisto platno ili gazu.

          Ruza (lat. Rosa)

Ruza je lepa, mirisna a uz to i lekovita.

Narodna medicina je u ruži videla dobar lek za mnoge tegobe, jer je odličan izvor vitamina A, B 3, C, D i E, a njene latice sadrže eterična ulja, tanine, šećer, limunsku, vinsku kiselinu i niz aromatičnih sastojaka. Plod divlje ruže koristi se protiv infekcija bešike.

Ruže koje se uzgajaju u zdravstvene i kozmetičke svrhe ne smeju se đubriti veštačkim đubrivom niti prskati pesticidima. Cvetovi se beru kada je suvo i toplo vreme, od aprila do kasne jeseni.

           Kamilica (lat.chamomilia)

 KAMILICA ( Chamomilla) ili narodski kamomila, carev cvet, popadija, titrica, jedan je od najstarijih lekova u narodnoj medicini. Cveta od maja do septembra. Cvetovi su lekoviti.

Kamilica ima snažno umirujuće dejstvo. Poznato je da smiruje tegobe pri varenju, olakšava grčeve i opušta nerve.Pri spoljašnjoj upotrebi, lekovito deluje na kožu i sluzokožu usta i očiju, smiruje osipe, rane i upale. Na opekotine blažeg oblika može se staviti zavoj potopljen u čaj napravljen od ove biljke. Ohlađeni čaj od kamilice može da posluži kao tečnost za ispiranje očiju i tako smiri crvenilo ili iritaciju nastalu usled konjunktivitisa i drugih vidova upale oka.Kamilica izaziva opuštanje i smanjivanje stresa. Opuštajuće deluje i na glatke mišiće digestivnog trakta, olakšavajući smetnje pri varenju, pomaže kod bolesti creva, poremećaja kod divertikuloze i drugih tegoba. Dejstvo kamilice na opuštanje mišića može da olakša menstrualne grčeve.

 Čaj se sprema tako što supenu kašiku kamilice sipate u šolju i prelijte tek proključalom vodom, poklopite i nakon pet minuta stajanja procedite čaj i pijte. Da bi čaj imao lekovito dejstvo, mora da bude jači i da se pije tri puta dnevno duže vremena, posebno kod psihosomatskih bolesti, grčeva izazvanih stresom, nesanice i nervoznog stomaka.